Нобелова награда за књижевност: Политизована, деградирана, смањеног културног и општег значаја, оптерећена родносензитивним…

окт 8, 2026 | Ексклузивно, Колумне | 0 коментара

Фото: приватна архива

Пише: Стефан Синановић

Политизована, деградирана, смањеног културног и општег значаја, оптерећена родносензитивним, етничким и осталим ванкњижевним агендама и агенсима – али и даље очигледно најутицајнија, Нобелова награда за књижевност ће данас, негдје после 13 сати, бити обнародавана 119. пут, тј. кроз сат времена ћемо сазнати име овогодишњег лауреата.

И мада је одлуке комитета у Стокхолму прилично тешко антиципирати букмејкери највеће шансе, у овоме часу, дају ауторкама Кристини Ривери Гарзи (Мексико) и Џан Сјуе (Кина); један од мојих најдражих аутора, Томас Пинчон, претекао је, по овим предикцијама, Ен Карсон (која је синоћ након поноћи била трећа у утрци) па сад има неких 14% шанси; готово најчешће се прича о статусу Харукија Муракамија (тренутно 4%) или Маргарет Атвуд (5%) који би, у случају да коначно добију признање, вјероватно Нобелу повратили нешто од занимања незаинтересоване рецепције. Наравно, више је него могуће да нико од ових имена на крају не буде лауреат.

Гаусова крива, амбијент телетекста или брокерска напетост берзе имају мало везе с хуманистиком, књижевним занатом и врлинама духа, па се неке неправде поднесу лакше и без да знамо да међу нобеловцима нема рецимо Џојса, Кафке, Борхеса, Набокова, или Вирџиније Вулф. Ипак, мало ко је, с књижевне чаршије, данас лишен интимног навијања и интересовања.

Мени је ипак, за свој грош, и ако Пинчон поново буде закинут а велика је вјероватноћа, важнија побједа у Мадриду но у Стокхолму – и сасвим довољно да частим, а готово једнако књижевно, да парафразирам Брану Петровића.

****

Едит: лауреат је Ен Карсон, дакле Академија је остала на родно-равноправним позицијама тако да у посљедњих 10 година имамо пет мушкараца и пет жена (иначе то има много везе са књижевношћу); ово је, дакле, друга Канађанка нобеловка, након Алис Манро која је, готово једнако, и америчка ауторка заступљена у највећем броју антологија америчке фикције. У том смислу је занимљива једна врста реципроцитета: амерички нобеловац, Сол Белу, рођен је заправо у Канади.

Извор: ФБ, дозвола аутора

Текстови објављени у овој категорији не изражавају нужно став редакције Пулс јавности.

Тагови: Stefan Sinanović

0 коментара

Пошаљите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Још вијести из ове категорије