Фото: Приватна архива
Црна Гора се нашла у ћуду, откуд сада силни увјети Хрватске. Шије, шете, ото. А ђе су увјети, ту су и подувјети и надувјети. Треба процесуирати све ћетнике од 41. наовамо, поставити Титову бисту на сваком тргу, чисто да се запиша територија. И уз све то дати нешто мало пара.
Ми њима Превлаку а они нама преобуку да промијенимо уфлекане гаће. Треба учинити све што траже и то врло достојанствено, улазак у Европу је у питању. А шта је алтернатива? Српски свет? А максе тамо.
Између Тозовца и Оливера, наравно бирам Оливера. И оно његово – Без тебе нестат ће сунца. Између спољних и вањских, бирам вањских. Погодите шта бирам између жлице и кашике, зракоплова и авиона, путовнице и пасоша, двојбе нема.
Осам увјета као осам златних јабука. Радије бих испунио и осамдесет осам увјета него један услов из Београда. Дајмо паре, и јаре, и бродове, и базене, и превлаке, шта смо се стисли. Дали смо толикима па ћемо и њима. Ево, питајте бивше. Паре ће се наћ, али овакав сусјед никада.
Хрватска је наш мост према Европи а на мосту мораш да платиш. Мале су то паре за толику срећу. Прво платиш на мосту па на европској ћуприји. Па или ћемо мостом у Европу или калдрмом у Србију. Или ћемо господски и дамски шешир или масну шубару. Или ће да нам свира европска чаробна фрула или српска нам труба затруби. Неки једва чекају. Ти би „Јадран“ да порину у Волгу. Или Волгу у Јадран.
Избор је лак, ко има памети и достојанства. Сачувајмо два прста европског образа. Тамо се све свакако рјешава парама. Није Европа тегла у којој је полизан слој танког меда а остатак је горки пелин.
И нијесу европски лидери дудуци који не знају шта раде. А раде све да помогну Црној Гори. Чим помогну себи. Само да наставимо да слушамо и да фатамо Русе.
Може се десити када се разграничимо са Хрватском да се разграничимо и са самима собом. Тренутак је повјесни, будућност нам неће опростити колебљивост. Треба наћи барем привремено рјешење а од привременог рјешења нема ништа трајније.
Црна Гора се сваки дан учи Европи. Додуше, чита уз свијећу и хрватске преводе, али ускоро ће и уз струју коју је смислио Хрват Тесла, старином из Бањана. А кад дође европска струја, свијећу ваља утулити.
Лако ћемо ми са Хрватском када видимо шта ћемо са собом. Није нама Хрватска ништа крива, напротив. Она нас успорава како бисмо још мало размислили. Овај њихов Грлић зна шта хоће. Добро би било кад би наши Грлићи знали бар шта неће. Може се десити да резултат договора буде као да смо овластили Грлића да преговара и са наше стране.
Ипак, нијесу важне ни Хрватска ни Црна Гора. Важна је Европа. Или се прави важна. И важно је да сви заједно лупимо петама у истим европским цокулама.
Срећа наша па не идемо у Европу преко Србије. Какве бисмо само ту захтјеви добили, можда би чак дрско тражили да вратимо Капелу на Ловћен. И да Кеба пјева за Нову годину. И то српску. И да ми певамо. Знам, знам, то вам кажем.
Овако, идемо ми преко Дебелог бријега. Бријег је дебео али је образ још дебљи.
Хрватска је изазов за све оно најбоље у нама. Немојмо да их разочарамо. То нам је потребно као крух и кисик. Себе можемо да разочарамо али не и Хрватску.
Нијесам од јуришника који су шах замрзили због шаховнице. Ја пјевам – Са Ловћена вила кличе опрости нам Дубровниче, Суде ми и Не зови мама доктора. Џаба зовеш, за све докторе је одвећ касно.
Извор: Борба.ме
