Фото: Лична архива
Већ дан се гаси, истаче смола
Долазим по своје парче бола.
Биље до јуче у лудом зрењу
Нестаје. Све је склоно мрењу.
Пропало, трошно ко змијин свлак
Сенке се множе и пада мрак.
Другачије све је могло бити
Да си на стази остала и ти.
Миленко Миро Шарац
(Из књиге „Ноћ у којој се вратила Санела“)
